Uslovi za otvaranje maloprodaje - vodič za Swisslion Takovo proizvode i ne samo to

Kada kročite u neku od maloprodajnih radnji poznatog domaćeg proizvođača, gotovo uvek ćete naići na istu sliku - strašna je gužva, rafovi su prepuni, a kupci sa prepunim korpama strpljivo čekaju svoj red. Takav prizor mnoge navede na razmišljanje: kako bi bilo da i ja postanem deo te priče? Upravo to pitanje sve češće odjekuje među ljudima koji tragaju za sigurnim poslovnim modelom. Ako ste se i sami zapitali kakvi su uslovi za otvaranje maloprodaje ovog tipa, na dobrom ste tragu. U narednim redovima, pokušaćemo da razjasnimo najvažnije korake, od administrativnih zahteva do praktičnih saveta, bez suvišnih obećanja i sa što više konkretnih informacija.

Ono što privlači pažnju kod kompanije koja stoji iza brendova Swisslion i Takovo jeste izuzetno širok asortiman. Za razliku od nekih drugih konditorskih kuća koje se oslanjaju na par aduta, ovde govorimo o stotinama proizvoda - od čuvenog Eurokrema, preko keksa, čokolada, bombona, do slanih grickalica i prehrambenih dodataka. Ta raznovrsnost istovremeno predstavlja i najveću snagu i najveći izazov za budućeg maloprodavca. S jedne strane, nemate problem sa popunjavanjem rafova; s druge, morate precizno da isplanirate nabavku, skladištenje i izlaganje robe.

Pre nego što se upustite u avanturu, treba da znate da postoje dve osnovne putanje. Prva je da otvorite sopstvenu radnju i postanete njihov ovlašćeni distributer - dakle, kupujete robu po veleprodajnim cenama i dalje je prodajete u svojoj režiji. Druga opcija, koja se pokazala kao najbolja varijanta prema rečima mnogih koji su već prošli taj put, jeste da postanete neka vrsta njihove poslovne jedinice. U tom slučaju, radnja nosi njihovo ime, poslujete pod njihovim brendom i fokusirani ste isključivo na njihove artikle. S obzirom na to da imaju dosta proizvoda, asortiman je sasvim dovoljan da privuče širok krug kupaca i da ne osetite potrebu za dopunskim robnim markama.

Prvi praktičan korak, pre bilo kakvog odlaska u banku ili agenciju, jeste direktan kontakt sa predstavnicima kompanije u Gornjem Milanovcu. Tamo će vam najpreciznije reći kakve su trenutne veleprodajne cene, koji su uslovi plaćanja, da li postoje minimalne mesečne količine i, što je za mnoge presudno, u kojoj valuti se vrši obračun. Pitanje valute je izuzetno bitno u vremenu kada kurs oscilira, pa se preporučuje da budete mudri i da se o svemu detaljno raspitate pre potpisivanja bilo kakvog ugovora.

Kada dobijete zeleno svetlo od dobavljača, prelazite na administrativni deo. Osnivanje radnje u Srbiji danas je znatno jednostavnije nego pre desetak godina, ali i dalje zahteva strpljenje. Registracija radnje košta 580,00 dinara i vrši se u Agenciji za privredne registre (APR). Pre nego što se uputite tamo, potrebno je da znate koju pravnu formu birate. Dve najčešće opcije su:

• Preduzetnik - vlasnik radnje odgovara celokupnom svojom imovinom za obaveze, bez obzira šta od imovine pripada samoj radnji. Ovo je jednostavnija forma, pogodna za početnike, sa mogućnošću paušalnog oporezivanja.
• Društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO) - vlasnik odgovara samo imovinom koju je uneo u društvo. Ova forma je komplikovanija za vođenje, ali pruža veću zaštitu lične imovine.

Razlika između ove dve forme nije samo pravne prirode. Tu su i faktori poput načina na koji se plaća porez i doprinosi, visine kazni za prekršaje, vlasništva nad imovinom prilikom eventualnog zatvaranja radnje, kao i mnogi drugi detalji koje je najbolje unapred proučiti. Dobar knjigovođa ili pravna agencija u ovom trenutku može biti od neprocenjive pomoći.

Koraci kod otvaranja firme su sledeći. Prvo, Agencija za privredne registre - upis u registar i dobijanje matičnog broja. Zatim, pečatorezac - izrada pečata. Potom sledi Poreska uprava gde se dobija PIB. Četvrti korak je poslovna banka i otvaranje tekućeg računa. Peti, ukoliko zapošljavate radnike, ide prijava u Nacionalnu službu za zapošljavanje. Šesti, Republički fond za PIO - prijavljivanje preduzeća i zaposlenih. I na kraju, Republički zavod za zdravstveno osiguranje - prijavljivanje vlasnika i zaposlenih.

Za svaki od ovih koraka postoji poseban spisak potrebne dokumentacije. Poreskoj upravi knjigovođa podnosi i akontacionu prijavu poreza na dobit, prijavu poslodavca ako imate zaposlene, kao i evidenciju da li ste PDV obveznik. Ovo poslednje je važna odluka koju treba doneti na samom početku.

Posebnu pažnju treba obratiti na saglasnosti inspekcija - sanitarne, komunalne i ostalih. Kolike su tačno takse, teško je unapred reći, jer zavise od lokacije, veličine prostora i specifičnosti delatnosti. Međutim, ono što je sigurno jeste da sve te inspekcije moraju dati svoju saglasnost pre nego što radnja počne sa radom. Detaljnije informacije o taksama i procedurama možete saznati direktno na sajtu APR-a ili u samim inspekcijskim službama.

Kada je reč o uslovima za otvaranje maloprodaje koja bi prodavala isključivo Swisslion Takovo proizvode, situacija je nešto jednostavnija nego kod klasične prehrambene prodavnice. Naime, ovi proizvodi su mahom fabrički upakovani, imaju deklaracije i ne zahtevaju dodatnu obradu na licu mesta. Samim tim, sanitarni uslovi su manje strogi nego, recimo, za mesaru ili pekaru. Ipak, to ne znači da ih treba zanemariti.

Lokal mora da bude čist, suv, provetren, sa pristupom tekućoj vodi i toaletu. Pitanje da li WC mora da bude u lokalu ili može da bude odvojen jedno je od najčešćih nedoumica. Odgovor zavisi od konkretne opštinske odluke i procene sanitarne inspekcije, ali generalno je preporučljivo da toalet bude u sklopu samog objekta, naročito ako je reč o maloprodaji prehrambenih artikala. Svaki inspektor će to gledati drugačije, pa nije na odmet da se pre zakupa lokala raspitate kakva su iskustva drugih preduzetnika u toj opštini.

Jedna od stvari na koju mnogi zaborave jeste i komunalna inspekcija. Ona proverava da li lokal ispunjava uslove u pogledu buke, otpada, grejanja i slično. Za maloprodaju slatkiša i grickalica ovo retko predstavlja problem, ali ako planirate da u sklopu radnje imate i aparat za kafu ili sokove, stvari se komplikuju. Tada ulazite u domen ugostiteljstva i otvaraju se dodatni zahtevi.

Finansijski aspekt je ono što najviše muči buduće preduzetnike. Pitanja o početnom kapitalu, troškovima, zaradi - sve su to legitimne brige. Iskustva pokazuju da nije dovoljno imati samo želju i entuzijazam. Potreban je jasan biznis plan, makar i u najosnovnijim crtama. Treba izračunati koliki su fiksni troškovi - zakup lokala, plate (ako ih ima), porezi, doprinosi, struja, komunalije. Zatim, varijabilne troškove - nabavka robe, transport, ambalaža. I na kraju, projektovati prihode na osnovu očekivanog prometa.

Ne zaboravite da nijedan posao ne cveta od prvog dana. Čak i kada otvorite radnju sa popularnim proizvodima, potrebno je vreme da ljudi saznaju za vas, da steknu naviku da svraćaju. Prvih šest meseci često služi samo da se pokriju troškovi, i to je - prema rečima iskusnih - sasvim dobar rezultat. Zato je važno da u startu imate dovoljno sredstava da izdržite taj period bez panike i zaduživanja.

Ako ste možda na tržištu rada prijavljeni kao nezaposleni, postoji opcija da konkurišete za kredite koji se ne vraćaju - subvencije za samozapošljavanje. Nacionalna služba za zapošljavanje povremeno raspisuje konkurse za dodelu bespovratnih sredstava. Iznos varira, ali se kreće oko 160.000 do 230.000 dinara. To nije ogroman novac, ali može biti dovoljan da pokrije troškove registracije, nabavku osnovne opreme i prve zalihe robe. Uslov je, naravno, da prođete obuku koju organizuju i da priložite biznis plan.

Posebno je zanimljiva mogućnost da se udružite sa još nekim i osnujete ortačku radnju. Na taj način, dve osobe mogu zajedno da konkurišu za subvencije i udruže sredstva. Dvostruki iznos od 320.000 dinara već daje malo više manevarskog prostora. Naravno, ortakluk sa sobom nosi i izazove - potrebno je precizno definisati prava i obaveze, udele u dobiti, ali i način rešavanja eventualnih nesuglasica.

Reklama i marketing su sledeća važna stavka. Samo otvoriti vrata i čekati mušterije - to retko kad pali. Potrebno je da se o vašoj radnji pročuje. Dobar glas se daleko čuje, ali za početak morate nešto i da uložite. Letci, svetleća reklama, stranica na društvenim mrežama - sve to pomaže. Ako ste u manjem mestu, preporuka starosedelaca često vredi više od bilo kakve kampanje. Razmislite i o promotivnim akcijama - na primer, svaki deseti kupac dobija gratis proizvod, ili popust za porodične kupovine. Takve sitnice stvaraju osećaj pripadnosti i podstiču lojalnost.

Kada birate lokaciju, razmislite o tome ko su vaši kupci. Ako ste u blizini škole, fokusirajte se na slatkiše i grickalice u manjim pakovanjima, po pristupačnim cenama. Ako ste u poslovnoj zoni, kupci će možda tražiti nešto drugo - poklone, veće porodične pakete, ekskluzivnije proizvode. Swisslion i Takovo imaju asortiman koji može da zadovolji obe ciljne grupe, od Eurokrema u tubi za užinu, do luksuznih čokoladnih bombonjera za poklon. Prilagodite izlaganje i cene prema onome što vaša specifična publika traži.

Jedno od pitanja koje se često postavlja jeste i da li je neophodno otvarati radnju ili je moguće pregovarati o otvaranju njihove podružnice. Iskustva govore da je varijanta podružnice - gde vi vodite radnju, ali ona formalno pripada većem sistemu - često povoljnija za početnike. U tom slučaju, matična kompanija snosi deo troškova opremanja i marketinga, a vi dobijate gotov koncept, prepoznatljiv brend i logistiku. Naravno, vaša zarada je onda manja nego da ste potpuno samostalni, ali je i rizik znatno umanjen.

Ono što svakako morate imati na umu jeste da bavljenje privatnim poslom nije nimalo lako. Biti preduzetnik znači da vaše neće biti samo da poznajete proizvode koje prodajete i da budete ljubazni prema kupcima. Morate znati i dobar deo propisa koji se odnose na poreze, računovodstvo, zaštitu potrošača. Najvažnije je da dobro izračunate da li će vam se ceo posao isplatiti, da budete svesni svih troškova koje ćete imati. Drugim rečima - napravite mali biznis plan. Čak i ako je na par stranica sveske, važno je da imate jasan pregled prihoda i rashoda.

Za kraj, ne zaboravite da je svaki posao veoma širok, koliko god usko delovao. U okviru jedne delatnosti postoje takozvane tržišne niše, iliti posebni segmenti kupaca sa specifičnim zahtevima. Da li možete da se uglavite u tu nišu i opslužujete takvu ciljnu grupu? Kako će prvi talas kupaca saznati za vas? Dobar deo mušterija kasnije dolazi po preporuci, ali morate imati početnu bazu koja će vas reklamirati. Ako prodajete proizvode koji su već poznati i traženi, kao što su Takovo slatkiši ili Swisslion namazi, pola posla je već urađeno. Ostaje vam samo da ne pokvarite utisak lošom uslugom ili neurednim prostorom.

I na samom kraju, jedna misao za sve one koji se kolebaju: nema neisplativih poslova, potrebno ih je samo voleti. Ako ste spremni da uložite vreme, energiju i skromna sredstva u nešto što vas ispunjava, šanse za uspeh su na vašoj strani. Maloprodaja prehrambenih proizvoda, a posebno onih sa dugom tradicijom i prepoznatljivim kvalitetom, jedan je od retkih segmenata tržišta koji pokazuje stabilnost i u vremenima krize. Ljudi uvek kupuju slatkiše - za decu, za goste, za praznike, za trenutke utehe. A kada u radnji imate uredne rafove, ljubazno osoblje i cene koje su pristupačne, kupci će se rado vraćati.

Zato, ukoliko ste ozbiljni u nameri, ne oklevajte. Kontaktirajte proizvođača, raspitajte se u APR-u, konsultujte knjigovođu i polako, korak po korak, krenite ka ostvarenju svog cilja. Uz adekvatnu pripremu, realna očekivanja i malo sreće, vaša maloprodaja može postati jedno od onih mesta gde je - baš kao u onoj iz snova - svakog dana strašna gužva.