Kako postati lice za bezbednost i zdravlje na radu: Vodič kroz stručni ispit i karijeru

Vreme čitanja: 17 minuta

Bezbednost i zdravlje na radu je oblast koja u Srbiji doživljava svojevrsnu renesansu. Poslodavci sve više uviđaju da je ulaganje u preventivne mere i poštovanje propisa mnogo isplativije od suočavanja sa posledicama povreda, profesionalnih bolesti i inspekcijskih kazni. U središtu tog sistema nalazi se lice za bezbednost i zdravlje na radu - osoba koja obavlja stručne poslove zaštite, savetuje upravu i zaposlene i trudi se da svako radno mesto postane bezbednije. Upravo zbog toga, raste interesovanje za polaganje stručnog ispita iz ove oblasti, a na mnogim forumima, baš kao i u priloženoj diskusiji, vode se žive polemike o tome kako se pripremiti, šta se traži na ispitu i da li se ovaj posao zaista isplati.

U nastavku donosimo sveobuhvatan vodič koji će vam pomoći da razumete šta znači baviti se bezbednošću i zdravljem na radu, kako izgleda proces polaganja ispita, koje su najčešće nedoumice i kakve su mogućnosti za zaposlenje. Sve informacije potiču iz proverenih izvora, aktuelnih propisa i stvarnih iskustava, bez navođenja konkretnih lica ili preduzeća.

Ko uopšte može da bude lice za bezbednost i zdravlje na radu?

Trenutno važeći Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu i prateći pravilnici omogućavaju da poslove lica za bezbednost i zdravlje na radu obavlja svako ko položi stručni ispit, bez obzira na stepen stručne spreme. To znači da i osoba sa završenom srednjom školom, nakon uspešno položenog ispita, može dobiti zvanje i raditi u privrednom društvu, ustanovi ili drugoj organizaciji. U praksi to dovodi do zanimljivih situacija u kojima, na primer, diplomirani inženjer zaštite na radu i osoba sa srednjom medicinskom školom imaju isto formalno pravo da obavljaju taj posao u jednoj firmi.

Međutim, postoji važna razlika kada je reč o agencijama koje pružaju usluge bezbednosti i zdravlja na radu. Da bi neko mogao da radi u takvoj agenciji, odnosno da bude odgovorno lice koje zastupa agenciju pred klijentima, potrebno je visoko obrazovanje iz tehničko-tehnoloških, medicinskih ili srodnih nauka. Dakle, za razliku od rada unutar jedne firme, agencijski angažman zahteva fakultetsku diplomu i najmanje 180 ESPB bodova iz odgovarajuće oblasti. To je ono što mnogi nazivaju „prednošću“ onih koji su završili fakultete iz domena zaštite.

Zakonodavac je, u želji da poslodavcima olakša pristup stručnim licima, omogućio i da se postojeći zaposleni obuče i dobiju ovlašćenje, umesto da se traži novi radnik. Tako se neretko dešava da neko ko već radi u firmi - na primer profesor tehničkog obrazovanja, pravnik ili ekonomista - položi ispit i preuzme dodatnu odgovornost za oblast bezbednosti. To je tema koja izaziva i polemike: jedni smatraju da se time obezvređuje ulaganje u višegodišnje studije, dok drugi vide priliku za prekvalifikaciju i ostanak na tržištu rada.

Kako izgleda stručni ispit - detaljan pregled

Ispit se polaže pred komisijom Uprave za bezbednost i zdravlje na radu, obično u prostorijama na Terazijama. Iako se tačna dinamika i neki uslovi povremeno menjaju, suština ostaje ista. Ispit se sastoji iz četiri usmena ispitivanja i dva pismena rada, pri čemu se ceo proces proteže na više sati - neretko od devet ujutro do kasnih popodnevnih časova. Zato psihička pripremljenost igra veliku ulogu, što su potvrdila i mnoga svedočenja.

Prvi deo - međunarodni izvori i osnovni zakoni

Ulazi se u prvu kancelariju, gde kandidat izvlači papirić sa tri pitanja. Tu se proverava poznavanje: Ustava Republike Srbije, Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, konvencija Međunarodne organizacije rada (naročito konvencije 155, 81, 148 i 161), ugovora o osnivanju Evropske unije (Rim, Mastriht, Lisabon) i slično. Pitanja su konkretna: od definicije poslodavca i zaposlenog, preko preventivnih mera, do inspekcijskog nadzora i uloge licence.

Drugi deo - radno pravo, zdravstveno i penzijsko osiguranje

Ovde se ispituje materija iz Zakona o radu, Zakona o zdravstvenoj zaštiti, Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju i kolektivnih ugovora. Pitanja su praktična: godišnji odmor, radno vreme, beneficirani staž, povreda na radu u smislu penzijskog osiguranja, zaštita ličnih podataka i diskriminacija. Većina kandidata ovaj deo smatra lakšim, ali opet zahteva solidno znanje.

Treći deo - pismena izrada procene rizika

Nakon što se polože prva dva usmena dela, kandidat dobija temu - konkretno radno mesto za koje treba da izradi akt o proceni rizika. To može biti bilo šta: od automehaničara, viljuškariste, konobara, do tesara, radnika na iskopavanju uglja ili programera. Ranije je bilo moguće koristiti svu literaturu i laptop, ali su uslovi povremeno pooštravani pa se u jednom trenutku dozvoljavala samo lista opasnosti i štetnosti i metodologija. Suština je da se u roku od dva sata napiše celovit dokument - opis procesa, identifikacija opasnosti, odabir metode (najčešće Kinney metoda ili matrica 5x5), procena nivoa rizika i predlog mera. Posebno se vrednuje logičan zaključak i razumevanje hijerarhije mera prevencije.

Četvrti deo - usmena odbrana procene i propisi iz pravilnika

Ovo se smatra najzahtevnijim delom ispita. Kandidat brani svoju pismenu procenu i odgovara na pitanja koja se odnose na Pravilnik o proceni rizika na radnom mestu i u radnoj okolini. Zatim se prelazi na pojedinačne pravilnike - Pravilnik o bezbednosti i zdravlju na radu na privremenim i pokretnim gradilištima, Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri korišćenju opreme za rad, Pravilnik o ličnoj zaštitnoj opremi, kao i pravilnici koji se tiču električne energije, buke, vibracija, hemijskih štetnosti, mladih, trudnica, i drugih. Pitanja su vrlo konkretna - na primer, granične i akcione vrednosti buke i vibracija, zahtevi za oznake, sadržaj prijave gradilišta, procedure za rad sa azbestom. Ovaj deo je poznat po tome što ispitivači ne gledaju blagonaklono na površno znanje i traže suštinsko razumevanje, ne samo nabrajanje.

Da li je ispit zaista toliko težak?

Odgovor je - nije nemoguć, ali zahteva ozbiljan pristup. Statistike pokazuju da prolaznost varira, ali nije retkost da trećina ili polovina kandidata položi iz prvog pokušaja. Padaju se najčešće upravo na delu sa pravilnicima, jer ispitivači postavljaju i pitanja koja nisu uvek eksplicitno navedena u najpopularnijim skriptama. Zato iskusni polaznici savetuju da se obavezno čitaju i izvorni tekstovi propisa - svi pravilnici, zakoni i njihove najnovije izmene. Svaka promena, poput izbacivanja starog Pravilnika o šumarstvu ili dodavanja pravilnika za mlade i trudnice, može biti važna.

Mnogi kandidati prijavljuju da im je znatno pomoglo prisustvovanje konsultacijama ili pripremnim kursevima. Iako se oni plaćaju i traju po nekoliko nedelja, daju strukturu učenju i razjašnjavaju nedoumice. Sa druge strane, ima onih koji su se oslonili isključivo na kvalitetne skripte i samostalno učenje, i položili bez problema. Ključ je u tome da se ne uči napamet, već da se razume logika - na primer, zašto se vrata na putevima evakuacije otvaraju u smeru izlaza ili kako se povezuju mere zaštite sa procenom rizika.

Kako se pripremiti - literatura, skripte i strategije

Od literature se najčešće pominju dve knjige autora koje su postale standard: Zbirka propisa iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu sa komentarima. Osim toga, postoji nekoliko skripti koje kruže među kandidatima, a koje se mogu nabaviti preko interneta po ceni od oko 1000 do 2000 dinara. Skripta sama po sebi nije dovoljna ukoliko se ne iskoristi za sistematizaciju gradiva, ali je odličan orijentir.

Prilikom prijave, važno je pratiti sajt Uprave za bezbednost i zdravlje na radu jer se program polaganja povremeno ažurira. U poslednje vreme, spisak literature u samom Pravilniku o polaganju ispita je prilično konfuzan, pa je potrebno uložiti trud da se identifikuju svi propisi koji se zaista ispituju. Savet iskusnijih je da se obavezno obuhvate i oni pravilnici koji se ne pominju u skriptama - poput Pravilnika o bezbednosti mašina, Pravilnika o preventivnim merama za mlade i Pravilnika o merama za zaposlene žene za vreme trudnoće i dojenja.

Dobro je i prisustvovati samom ispitnom roku kao slušalac, što je dozvoljeno. Tako možete steći utisak o atmosferi, tempu i tipičnim pitanjima. Mnogi koji su to uradili kažu da su se nakon toga mnogo opuštenije spremali.

Karijera i plate - šta očekivati

Jedno od najčešćih pitanja je: „Vredi li završavati fakultet ili polagati samo ispit ako već imam srednju školu?“ Iskustva sa terena su podeljena. Sa jedne strane, tržište je prilično heterogeno - od malih firmi koje traže lice za bezbednost samo da bi zadovoljile formalne zahteve, do velikih sistema i stranih kompanija koje primenjuju integrisane standarde (HSE menadžment). U prvom slučaju, plata može biti minimalna ili nešto iznad, uz veliku odgovornost i malo stvarne podrške. U drugom slučaju, plate dostižu i nekoliko stotina hiljada dinara, ali se traži iskustvo, dodatne licence i poznavanje međunarodnih standarda.

Rad u agenciji za bezbednost i zdravlje na radu podrazumeva viši nivo odgovornosti, obilazak više klijenata i kontinuiranu edukaciju. Plate su varijabilne - od oko 30.000 dinara za početnike u manjim agencijama, pa do 1.500 evra i više u renomiranim firmama. U inostranstvu, a naročito u zemljama Evropske unije, bezbednost i zdravlje na radu je visoko regulisana i cenjena profesija, sa zaradama koje često prelaze 3.000 evra mesečno, ali se očekuju univerzitetska diploma i međunarodni sertifikati.

Važno je napomenuti da se uveliko pripremaju izmene propisa koje će dodatno formalizovati profesiju. Prema najavama, u budućnosti će za sticanje licence biti potrebno visoko obrazovanje, a licenca će se obnavljati na svakih pet godina uz sakupljanje bodova na seminarima i obukama. To znači da će oni koji su položili ispit sa srednjom školom možda morati da nastave obrazovanje ukoliko žele da zadrže poziciju, naročito u agencijama. Ipak, za rad u jednoj firmi, promene se neće odnositi na sve, tako da će biti dovoljno položiti stručni ispit i imati radno iskustvo.

Saveti za sve koji se odluče na ovaj put

Na osnovu svega što se može čuti od ljudi koji su prošli kroz ceo proces, izdvaja se nekoliko univerzalnih saveta:

• Učite redovno i planski. Gradivo je obimno, ali nije nerešivo. Podelite ga na celine i ne oslanjajte se na kampanjsko učenje.
• Nabavite ažurnu literaturu. Pravilnici i zakoni se menjaju, pa je baza iz 2015. godine već zastarela. Proverite na zvaničnom sajtu da li imate poslednje verzije.
• Idite na konsultacije ili pripremni kurs ako ste u mogućnosti. Iako košta, dobar predavač će vam skratiti vreme i ukazati na suštinu. Neki kursevi se održavaju i vikendom, pa mogu da se uklope uz posao.
• Spremite unapred nekoliko procena rizika. Ponesete ih na ispit kao koncept, jer je dozvoljeno koristiti ih ukoliko se poklapaju sa dobijenom temom. Tako štedite vreme i umanjujete stres.
• Na usmenom delu budite pribrani. Ako zastanete, ne paničite - ispitivači često daju podpitanje koje vam može pomoći da se prisetite. Ali, izbegavajte nagađanje kada ne znate; bolje je priznati i pokazati spremnost za dalje.
• Razvijajte logičko povezivanje. Na primer, znanje o buci se ne završava na brojci od 85 decibela - razumevanje razlike između akcione i granične vrednosti, obaveza poslodavca i primene ličnih zaštitnih sredstava čini celinu.
• Upoznajte se sa konkretnim radnim mestima. Ponekad dobijete zadatak za zanimanje o kome malo znate - poput laboranta, zavarivača ili radnika na silosu. Zato je korisno pročitati opise poslova, tipične opasnosti i mere zaštite za barem dvadesetak različitih pozicija.

Najčešće postavljana pitanja kandidata

Da li se zaista ne može koristiti literatura na pismenom delu?
U zavisnosti od odluke komisije i datuma prijave, nekada je bilo dozvoljeno sve, uključujući laptopove i knjige, dok je u nekim rokovima važilo ograničenje samo na spisak opasnosti i metode. Zato je preporuka da se dobro informišete kada prijavljujete ispit, jer se ova pravila povremeno menjaju.

Koliko vremena prođe od prijave do termina polaganja?
Po pravilu, poziv stiže najmanje 15 dana ranije, a ispit se organizuje jednom mesečno ili svaka dva meseca, zavisno od broja prijavljenih. Nekada se čeka samo mesec dana, a nekada i tri. Uprava može dati okvirne informacije telefonom.

Da li je potrebno radno iskustvo da bi se izašlo na ispit?
Ne, za prvi deo (osposobljenost za lice za bezbednost i zdravlje na radu) iskustvo nije uslov. Međutim, za polaganje ispita za odgovorno lice za pregled opreme i ispitivanje radne okoline, traži se odgovarajuće obrazovanje i minimalno 180 ESPB bodova.

Kako izgleda aktuelna cena ispita?
Prema poslednjim podacima, prijava za stručni ispit o praktičnoj osposobljenosti za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu iznosi 12.520 dinara, uz prateće takse (oko 310 i 960 dinara). Uvek proverite na zvaničnom sajtu jer se iznosi mogu korigovati.

Mogu li da polažem iako sam završio gimnaziju ili društveni fakultet?
Da, za prvostepeni ispit ne postoji ograničenje u pogledu vrste obrazovanja. Poznati su slučajevi pravnika, ekonomista, pa čak i ljudi sa završenom gimnazijom koji su položili i rade u firmama. Bitno je samo uspešno savladati gradivo.

Bezbednost na radu u Srbiji - realnost i perspektiva

Srbija polako, ali sigurno, harmonizuje svoje propise sa evropskim standardima. Iako još uvek imamo situacije u kojima se bezbednost posmatra kao formalnost, a ne kao suštinska kultura, trend je pozitivan. Inspekcijski nadzor postaje rigorozniji, a odgovornost poslodavaca veća. Zato potražnja za kvalitetnim kadrovima raste - i to ne samo u fabrikama i na gradilištima, već i u administraciji, prosveti, zdravstvu i uslugama.

Osobe koje se profesionalno bave ovim poslom ističu da je pored formalnog ispita, potrebno i stalno usavršavanje. Seminari, obuke i izmene propisa su svakodnevica. Oni koji to prihvate, imaju priliku da grade stabilnu karijeru, a neretko i da napreduju ka menadžerskim pozicijama u sistemima integrisane bezbednosti. Ono što posao čini zanimljivim je njegova interdisciplinarnost - dodiruje pravo, tehniku, medicinu i psihologiju, pa je idealan za one koji vole da povezuju različite oblasti.

Za kraj, važno je podvući da je odluka da se postane lice za bezbednost i zdravlje na radu odluka koja nosi veliku odgovornost. Svaki propust u proceni rizika, svaka neprimećena opasnost, može imati ozbiljne posledice po ljudske živote i zdravlje. Zato se ispit ne može i ne sme polagati kampanjski, „na blef“. Ali uz dobru pripremu, upornost i jasnu motivaciju, to je ostvarljiv cilj koji otvara vrata ka jednom od najperspektivnijih zanimanja današnjice.